Смрт Марка Краљевића 0001    Коња кује Краљевићу Марко, 0002    Коња кује, стару мајку куне: 0003    ”Бор те убио, стара моја мајко! 0004    Што м’ не роди брата ол сестрицу? 0005    Братац би ми коња потковао, 0006    Сестрица би ногу подржала 0007    И мога би коња напојила.” 0008    Ма му стара мајка говорила: 0009    ”Не кун’, Марко, мој једини синко! 0010    Ја сам теби брата породила, 0011    Брата твога, дијете Милоша, 0012    А и твоје рођене сестрице, 0013    Анђелију, твоју селу драгу. 0014    Али су их Турци заробили, 0015    Твоју секу од седам година, 0016    Твога брата од дв’је годинице. 0017    Сад их кажу, моје д’јете драго! 0018    Тамо неђе у гори зеленој.” 0019    Кад од мајке тога чуо Марко, 0020    Па је својој мајци говорио: 0021    ”О старице, мила моја мајко! 0022    Ум’јеси ми лаку брашеницу, 0023    Пурсати ми претила ђогина, 0024    Справљај мени, што је за јунака, 0025    Па ћу искат брата рођенога, 0026    Брата мога и сестру рођену. 0027    Оћу поћи, ако не ћу доћи.” 0028    Ма га моли стара своје мајка: 0029    ”Остави се, ако Бога знадеш! 0030    Не ид’, Марко, мој једини синко! 0031    Ти ћеш поћи, ма ми не ћеш доћи.” 0032    Ма је стару умолио мајку, 0033    Да ће поћи, ак’ и не ће доћи. 0034    Стара мајка тога не сцијаше, 0035    Не сцијаше, с мање не могаше, 0036    Умијеси лаку брашеницу. 0037    Пурсати му претила ђогина, 0038    Справља мајка, што је за јунака. 0039    И ставља му један вардак вина, 0040    Па му мајка благосове дава: 0041    ”Ајде с Богом, мој једини синко! 0042    У путу ти добра срећа била, 0043    А несрећа свој пут одмицала. 0044    Душмани ти под ногама стали 0045    Како коњу чавли и поткови.” 0046    Отоле је Марко одлазио, 0047    Па он пође пут горе зелене. 0048    Кад је дошо у гору зелену, 0049    Тад је Марко запјевао танко 0050    И зазивље свог рођеног брата, 0051    Брата свога и сестру рођену: 0052    ”О мој брате, дијете Милошу! 0053    Сејо моја, Анђелија млада! 0054    Ак’ сте дјегод у гори зеленој, 0055    Каж’те ми се, Бох вас не убио! 0056    Ево вама брата рођенога, 0057    Вашег брата Краљевића Марка.” 0058    Како пјева Краљевићу Марко, 0059    Сва се гора разлијеже гласом, 0060    Ал не чује сека Анђелија, 0061    Јер далеко тврди санак спава. 0062    Ал га чује Милош из горице, 0063    А не позна рода и племена, 0064    Нег све мисли пријевара да је, 0065    Па се не да лако преварити. 0066    Он узимље свога чевердала, 0067    Па га пење и ватру му дава, 0068    Те погоди Краљевића Марка 0069    У зло мјесто, у чело бијело. 0070    Мртав Марко низ ђогина паде. 0071    Кад то видје дијете Милошу, 0072    Оде видјет голема јунака. 0073    Још га Милош у животу нађе, 0074    Па га пита, ко је и откле је, 0075    А Марко му по истини каже. 0076    Ту је Милош упознао Марка. 0077    Кад познаде свог рођеног брата, 0078    Удари се шаком у чеоце: 0079    ”Ајмех мени, што сам урадио?” 0080    Па је своме брату говорио: 0081    ”О мој брате, Краљевићу Марко! 0082    Врло т’ су те врази донијели, 0083    А у гору на ме нанијели. 0084    Јесу ли ти ране од видања?” 0085    АЛ му вели Краљевићу Марко: 0086    ”О мој брате, дијете Милошу! 0087    Нијесу ми ране од видања, 0088    Нег су мене ране од умрћа. 0089    Умријет ћу, оздравити не ћу. 0090    Нег мој брате, дијете Милошу! 0091    Нађи, брате, секу Анђелију. 0092    Па ти ајде к старој нашој мајци.” 0093    Кад је брате брата разумио, 0094    Оде наћи секу Анђелију. 0095    Ода сна је секу пробудио 0096    И к својему брату доводио, 0097    Па се сека с братом опростила, 0098    Д’јете Милош и с Анђом и с Марком. 0099    Оба брата сеји говорила: 0100    ”Ајде, сејо, двору бијеломе, 0101    Б’јелу двору наше старе мајке, 0102    Нека си јој старој разговором.” 0103    Милош узе ножа позлаћена, 0104    Сама себе у срце удрио, 0105    ;ртав брате покрај брата паде. 0106    Кад видјела сестра Анђелија, 0107    Рони јадна сузе од очију, 0108    Па узимље братино оружје, 0109    Њим у земљи јаму ископала, 0110    Своју браћу у њу покопала. 0111    Па ми оде двору бијеломе 0112    Старој својој на трагове мајци. 0113    Кад је била двору на погледе, 0114    Своја ми је угледала мајка, 0115    Па је стара шћеру познавала, 0116    Супроћ њој је стара ишетала. 0117    Руке шире, у лица се љубе, 0118    Питају се за своје здрављице. 0119    Стара пита за два сина своја, 0120    А њој шћери по истини каже, 0121    А да су јој оба погинула. 0122    Кад то чује остарјела мајка, 0123    Покукала како кукавица, 0124    А завила како ластавица 0125    И овако мајка говорила: 0126    ”Овако се свакоме догађа, 0127    Ко не слуша своје старјешине.”